Pripravnička vežba za advokatske pripravnike

Beograd, 14 april 2020. godine

Prijava na konkurs zainteresovanih kandidata za obavljanje pripravničke vežbe za advokatske pripravnike kod advokata u cilju sticanja praktičnih znanja i ovladavanja potrebnim veštinama za samostalno davanje pravnih saveta i pružanje advokatskih usluga.

Kandidati moraju da ispunjavaju uslove za upis u imenik advokatskih pripravnika, bliže propisane odredbom člana 54. Zakona o advokaturi. 

Zainteresovani kandidati svoje biografije (CV) sa motivacionim pismom mogu poslati na elektronsku adresu contact@micopetkovic.com.

Od zainteresovanih kandidata se očekuje da pismo, u kome će jasno i koncizno istaći svoje osobine i kvalitete, za koje misle da su od značaja za uspešno obavljanje svakodnevnih poslova i postupanje po nalozima advokata (motivaciono pismo) ne bude duže od dve stranice (maksimalan broj karaktera +/- 3100).

Konkurs nije vremenski ograničen. 

Svaki kandidat, koji se prijavi na konkurs, dobiće potvrdu o uspešnom prijemu prijave, najkasnije u roku od 48 časova od trenutka slanja. U slučaju da takva potvrda izostane, molim te kandidate da svoje prijave na konkurs ponove. 

Evo gde se izmeštaju sudovi i šta se dešava sa sudskim procesima tokom rekonstrukcije Palate pravde

Zbog predstojećih radova na rekonstrukciji i sanaciji 26.340 kvadratnih metara zdanja Palate pravde, sve prostorije će biti ispražnjene do kraja avgusta. Do kraja radova 2018. godine, veći deo pravosudnih organa biće premešteno u bivšu zgradu Vojnotehničkog instituta u Katanićevoj ulici broj 15 na Vračaru.

Lokacije preseljenih sudova

• Katanićeva broj 15 - Apelaciono javno tužilaštvo, Viši sud u Beogradu (krivično odeljenje), Drugi osnovni sud u Beogradu, Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu
• Katanićeva broj 15 (tzv. "mala Katanićeva") - Više javno tužilaštvo u Beogradu, Prekršajni apelacioni sud
• Bulevar dr Zorana Đinđića 104 - Prvi osnovni sud u Beogradu – krivično odeljenje, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu
• Bulevar Mihaila Pupina 16, Novi Beograd - Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, Treći osnovni sud u Beogradu – krivično odeljenje 

Sudski procesi tokom i nakon preseljenja sudova

Zbog preseljenja mnogi sudski procesi Višeg suda odloženi su za septembar, dok ne bude bila poznata tačna lokacija suda. Iz Palate pravde je navedeno da će krivična suđenja biti održavana u Katanićevoj i da će spisak sudija sa brojevima sudnica, biti istaknut na ulazu u zgradu bivšeg Vojnotehničkog instituta.

Iz Višeg suda u Beogradu takođe je saopšteno da pisarnica Višeg suda zbog predstojeće selidbe neće raditi sa strankama u periodu od 23.08.2016. godine do 05.09.2016. godine, izuzev u predmetima koji se po zakonu i Sudskom poslovniku smatraju hitnim.

Ko presuđuje – sud ili sudija

 Kragujevac – Jesu li naše sudije zaista samostalne u svom radu ili njihove odluke zavise od mišljenja kolega, predsednika suda, raznih sudskih tela? I šta im se može dogoditi ako ne postupe u skladu s tim mišljenjem, bez obzira na to što to ne moraju da učine?

U izjavi koju je 7. marta ove godine dala za naš list, predsednica Društva sudija Dragana Boljević kaže da je „tokom cele prošle godine vršen nezakonit pritisak na jedno sudsko veće u Apelacionom sudu u Kragujevcu da izmeni odluku koja je, navodno, odstupala od dotadašnje prakse”. „Taj pritisak se”, dodaje sagovornica „Politike”, „ogledao u tome da su godišnjim rasporedom za ovu godinu svi članovi veća bili razmešteni u tri različita veća, a protiv predsednika tog veća je podneta disciplinska prijava zato što nije hteo da odstupi od svoje odluke”.

Reč je o Drugom sudskom veću, kojem je predsedavao sudija Obren Jezdić. Februara prošle godine ovom veću dodeljen je predmet iz oblasti radnog prava, po žalbi jednog policajca koji je tužio državu tražeći da mu se nadoknade neisplaćene prinadležnosti. Jednostavnu parnicu, potkrepljenu činjenicama i dokazima veštaka ekonomske struke, Drugo sudsko veće je rešilo brzo, za svega mesec dana. U korist policajca.

Na iznenađenje Jezdića, Odeljenje sudske prakse „zaustavlja” presudu, ali kako veće kojem je predsedavao ne odstupa od svoje odluke, predmet prvo u aprilu dospeva na Građansko odeljenje, a potom u junu povodom ovog slučaja zasedaju i sve sudije Apelacionog suda u Kragujevcu. Posle burne sednice svih sudija, koja je podelila kolege, tesna većina donosi zaključak da presuda nije u skladu s dotadašnjom sudskom praksom.

Jezdić, međutim, ne popušta i ostaje pri svom mišljenju. Smatra da je presuda u skladu zakonom i da je „čista”. I ne želi ponovo da sudi, u čemu su ga podržale koleginice iz veća.

– Sudija sam 37 godina. Prošao sam sve instance i neka mi sada neko kaže šta je bio moj motiv da pred odlazak u penziju u jednom posve običnom sporu kršim zakon, sudsku praksu, i tako dovedem u pitanje karijeru na kojoj nema nijedne mrlje. Druge su stvari u pitanju, o kojima sada ne mogu da govorim, ali ako budem predmet disciplinskog postupka boriću se do kraja za svoju i čast srpskog pravosuđa u koje verujem – izjavio je za naš list sudija Jezdić, koji je odlukom predsednice suda „ražalovan” i više ne predsedava nijednom veću.

Posle mnogobrojnih peripetija, podgrevanih sujetom kolega i ličnim animozitetom, „Jezdićev predmet” krajem prošle godine dospeva „u ruke” drugom veću. Iako gotovo istovetna, takođe u korist policajca, presuda tog veća ne podleže nikakvim „sankcijama”.

A da sve bude još čudnije, presuda raspuštenog Drugog sudskog veća nije poništena i ostaje u spisima predmeta, zajedno s „novom” presudom koja je, za razliku od Jezdićeve, prosleđena zainteresovanom stranama.

– Reč je o pravnom nasilju, budući da se jedna pravosnažna presuda može pobijati samo vanrednim pravnim lekom, na višoj instanci, u ovom slučaju na Kasacionom sudu. Žalbeni sud, kakav je Apelacioni, ne može dva puta odlučivati o istom predmetu, što znači da je Jezdićeva presuda morala biti prosleđena – smatra zastupnik ovog sudije, advokat Duško Pačariz, koji tvrdi da „ovakav slučaj nije zabeležen u praksi srpskog, niti bilo kog drugog civilizovanog prava”.

Da se tako nešto dešava po prvi put, mišljenja je i predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu Dubravka Damjanović, s tim što je „po prvi put” za nju to što se jedan sudija oglušio o mišljenje kolega, o stav Odeljenja sudske prakse i zaključka sednice svih sudija.

Naglašavajući da u predmetu ne postoje dve presude, već da je validna samo ona koja je prosleđena strankama u sporu, predsednica Damjanović dodaje i da je bila iznenađena kvalifikacijama Društva sudija, tim pre što je i sama članica tog esnafskog udruženja, koje joj se, kako kaže, nije obratilo sa željom da proveri sve činjenice.

– Nema govora da je vršen bilo kakav pritisak na kolegu Jezdića da donese presudu koja nije u skladu sa zakonom. Samostalnost sudije je zagarantovana, ali ta samostalnost ne sme da bude sama sebi cilj. Sud je kolektiv i zato svaki predmet prolazi kroz Odeljenje sudske prakse. Tačno je da sudski poslovnik ne kaže da je sudija obavezan da postupi u skladu sa zaključkom sednice svih sudija, ali svaki sudija je dužan da ostvari kvalitetnu komunikaciju s kolegama. Mi zajedno kreiramo praksu, jer građani moraju da imaju jednaku zaštitu u jednakim pravnim situacijama. To sudija Jezdić očito nije imao u vidu, a njegovo ponašanje ocenila sam kao kršenje etičkog kodeksa, s obzirom na to da je došlo do poremećaja u radu suda. Pre njega, u ovom sudu su mnoge kolege, po istim predmetima, donele presude sa drugačijim pravnim shvatanjem. U ovom slučaju je, dakle, reč o nepoštovanju procedure, a ne o nezakonitom pritisku na jedno sudsko veće, kako to tvrdi Društvo sudija – izjavila je Damjanovićeva za „Politiku”, napominjući da nije imala uvid u drugu presudu, koja se, prema našim saznanjima, gotovo ne razlikuje od presude sudije Jezdića.

Ovaj slučaj, po svemu sudeći, otvara mnoga pravnička pitanja, pa i ono iz naslova: ko u Srbiji sudi – sud ili sudija? Presuda sudije Jezdića nije „izašla” iz Apelacionog suda u Kragujevcu, ali „slučaj” svakako jeste, budući da će o disciplinskoj prijavi protiv njega odlučivati Visoki savet sudstva. Ako bude ocenjeno da je prekršio proceduru, kazna bi mogla da bude i razrešenje sa sudijske funkcije.

Kako prevesti optužnicu sa srpskog na bosanski

Svaki sudija može da proceni da li građanin, koji govori i razume srpski jezik, zloupotrebljava svoje pravo na sudskog tumača u cilju odugovlačenja i zastarevanja postupka. Sudija čak može da traži od stranke u postupku da podnese dokaze o tome na kom se jeziku školovala.

To nalaže član 9. Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, koji je Srbija potpisala i ratifikovala 2005. godine. Ovaj međunarodni ugovor štiti manjinske jezike, ali isto tako štiti i zemlje potpisnice od zloupotreba. Sudijama daje pravo da u svakom konkretnom slučaju proceni situaciju i spreči zloupotrebe koje mogu da dovedu do ometanja sudskog postupka.

Ako ustanovi da stranke namerno žele da odugovlače suđenje, time što zahtevaju prisustvo sudskog tumača za jezik njihove nacionalne manjine, kako bi došlo do zastarevanja postupka, „sudija može da odluči da se postupak sprovede na zvaničnom jeziku države u kojoj se odvija postupak”, navodi se u Povelji.

Svaki sudija u Srbiji može da utvrdi da li građanin, koji traži tumača, zapravo odlično razume srpski jezik, ako ima podatke da se školovao na srpskom jeziku ili je više godina radio na poslovima koji zahtevaju upotrebu srpskog jezika. U takvom slučaju sudija može da donese odluku da takva stranka u postupku zloupotrebljava svoja procesna prava.

U Ministarstvu pravde i državne uprave kažu da oni jesu nadležni za raspisivanje konkursa za sudske tumače, ali da u Srbiji nema profesora bosanskog jezika koji bi proveravao znanje kandidata. S druge strane, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) Esad Džudžević zatražio je od ministarstva da raspiše konkurs za sudske tumače za bosanski jezik i tvrdi da je BNV izdao licence za obavljanje poslova prevodilaca za bosanski jezik.

U sudovima u Novom Pazaru i Prijepolju mnogi predmeti godinama miruju zato što stranke traže prevodioca sa bosanskog na srpski, a zvaničnih sudskih tumača za ovaj simultani prevod – nema.

Zbog toga u Prijepolju miruje čak 250 prekršajnih predmeta, a stoji i 60 postupaka u Osnovnom sudu. Sudije su čak predlagale da i same govore bosanskim jezikom ali su stranke bošnjačke nacionalnosti tražile isključivo ovlašćenog sudskog tumača. Jedan sudija je okrivljenom rekao da može da izabere da li će odbranu dati na srpskom, bosanskom ili engleskom jeziku. O tome su izveštavali prethodnih dana „Politikini” dopisnici iz Užica i Čačka.

– Ovaj problem postoji već nekoliko godina i zbog toga zastarevaju mnogi prekršajni postupci, ali posebno zabrinjava što nedostatak sudskih tumača dovodi čak i do zastarevanja krivičnih postupaka. Događa sa da suđenje godinama ne može ni da počne – kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

Bilo je slučajeva, dodaje Milojević, da su stranke tražile i sudskog tumača za crnogorski jezik.

– To su apsurdi naših prostora. Visoki sudski i tužilački savet Bosne i Hercegovine održava svoje sednice na tri jezika, tako što jednu sednicu drži na srpskom, drugu na hrvatskom, a treću na bošnjačkom jeziku. Svi znamo da je to jedan isti jezik i da se svi razumemo. Zato je potrebno da svi budemo tolerantni – kaže Dragomir Milojević.

Sudovi angažuju tumače sa zvaničnog spiska Ministarstva pravde i državne uprave, koje je nadležno za raspisivanje konkursa.

--------------------------------------------------------------------------

Deset manjinskih jezika u Srbiji

Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima doneta je 1992. godine u Strazburu, pod pokroviteljstvom Saveta Evrope. Prema ovoj povelji, u Srbiji je zaštićeno deset manjinskih jezika: albanski, bosanski, bugarski, hrvatski, mađarski, romski, rumunski, zapadnorusinski, slovački i ukrajinski. 

Tri miliona nerešenih sudskih predmeta

I same sudije zapanjene su sumornom statistikom. Na primer da su krivični postupci sporiji od parničnih. Trajanjem od 25 i po meseci, prosečna krivica prelazi dvogodišnji limit koji označava da je predmet postao star.

„Sudski poslovnik definiše stare predmete kao predmete koji traju duže od dve godine, osim u istrazi gde se starim smatraju predmeti koji nisu okončani nakon devet meseci”, navodi se u analizi „Jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta u Republici Srbiji”. Ovaj program je predstavio Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS), na sastanku sa predsednicima svih sudova u Srbiji koji su u ponedeljak ispunili najveću sudnicu beogradske Palate pravde.

Opšti strateški cilj ovog programa jeste da se ukupan broj starih predmeta u sudovima Republike Srbije smanji za 80 odsto do 2018. godine: sa oko 1.750.000 starih predmeta u 2013. godini na oko 350.000 predmeta u 2018. godini. To znači da bi svi sadašnji stari predmeti morali biti rešeni, jer će narednih godina i jedan broj novih predmeta automatski preći u stare.

Plan je da 2018. godine ne bude nijednog predmeta starijeg od pet godina, da se za 80 odsto smanji broj predmeta starih između dve i pet godina i da se za 60 odsto smanji broj predmeta koji traju od dve do tri godine.

Izuzetak je istraga – tu je postavljen vrlo realan cilj: da 2018. godine ne bude istraga koje traju duže od dve godine i da se prepolovi broj istraga koje traju od godinu do dve, mada je teško i zamisliti da istrage zaista mogu toliko dugo da traju.

Utešan je, ipak, podatak da se najveći broj starih predmeta nalazi u izvršnoj materiji, a reč je uglavnom o izvršenjima „na osnovu verodostojne isprave” – utuženih neplaćenih računa građana. Međutim, zabrinjava podatak da je ukupno 17.165 predmeta u krivičnoj materiji starije od dve godine, kao i da ima oko 10.000 starih radnih sporova, koji bi inače trebalo da budu rešavani u roku od šest meseci.

– Veliki je broj starih predmeta koji su konstantno nezakazani. Sudije zakazuju nove predmete, ali im predmeti stari preko deset godina stoje nezakazani – rekla je Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

U ostvarenju strateškog cilja smanjenja starih predmeta našem pravosuđu pomažu stručnjaci Američke agencije za međunarodni razvoj USAID. Šef „Programa podele vlasti” USAID-a Brajan Deluk poručio je predsednicima sudova da će „kraći sudski procesi visokog kvaliteta povećati poverenje javnosti u sudove i doprineti boljoj klimi za ekonomski razvoj Srbije”.

Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Sonja Prostran, koja je radila na ovom programu USAID-a, naglasila je da smanjenje broja starih predmeta zahteva „samo ljudske resurse i bolju komunikaciju”. Ona je podsetila da je već deset osnovnih sudova u Srbiji primenilo ovaj program kao pilot-projekat i pomoću njega rešilo više od 23.000 starih predmeta za nepune tri godine.

U sudovima će biti formirani posebni timovi ljudi koji će utvrđivati uzroke starenja predmeta i prema tim uzrocima ih obeležavati i sortirati prema godinama starosti.

Ovi predmeti će na koricama biti obeležavani posebnim pečatima sa različitim natpisima: na starijima od dve godine pisaće STARI PREDMET, na starijima od pet godina HITNO – STARI PREDMET, a na starijima od deset godina NAROČITO HITNO – STARI PREDMET. U pisarnicama će biti uvedeno pripremno odeljenje i potpuno nov način rada.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević podsetio je čelne ljude svih sudova u Srbiji da je od 1. januara zakonom uvedeno i pravo građana da redovnim sudovima podnose zahteve za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

– Ako budemo pretrpani tim zahtevima i ako i u tim predmetima zapadnemo u docnju, a pritome i dalje imamo u pisarnicama predmete stare trideset godina – onda možemo da stavimo katanac na srpsko pravosuđe – rekao je Milojević i naglasio: „Sve zavisi samo od nas sudija i predsednika sudova. Sva odgovornost je na nama. Svi smo na zajedničkom zadatku da poboljšamo stanje u pravosuđu. Ako hoćemo bolju Srbiju – moramo malo da zapnemo. Sad nam je prilika da nešto popravimo.”

Nema dovoljno slobodnih sudnica

– Sudije imaju problem što ne može da im se obezbedi svakodnevno suđenje jer im sudnice nisu dostupne svakog dana. Nedavno je u beogradskom Višem sudu završen jedan obiman krivični postupak, koji je trajao 77 radnih dana, ali ti dani su bili „razvučeni” na dve i po godine. Jer, zakazivanje suđenja zavisilo je i od toga kako se ponašaju stranke u postupku, koliko taj sudija ima drugih predmeta, koliko dugo čeka na veštačenja i dopunska veštačenja i koliko čeka na slobodnu sudnicu. Tek kada se sagledaju svi razlozi i okolnosti, može da se zaključi da li je jedno suđenje trajalo neopravdano dugo ili ne – kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Ugnjetavani pilot čeka "Er Srbiju"

Pfajferov advokatski tim na čelu sa Vladimirom Sekićem, zahtevali su da se ročište održi bez prisustva advokata tuženog, ističući da je odlaganje neprimereno jer ponovljeni postupak mora da se rešava hitno.

Sudija Božidar Vasić je međutim, odredio novi datum i tužilačku stranu obavestio da i oni u tom slučaju moraju urediti tužbu i promeniti ime kompanije u “Er Srbija”.

- Kompanija je promenila samo ime, a matični broj je ostao isti zbog čega nije potrebno da prepravljamo tužbu. Daleko veći propust je načinio tuženi, čiji advokat nema uredno punomoćje - rekla je advokat Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom).

Definitivno odlaganje oštro je prokomentarisao Vladimir Sekić i istakao da tužena kompanija očigledno pribegava svim sredstvima kako bi ponovo opstruirala postupak koji traje više od pet godina.

- Nedopustivo je da se suđenje ponovo odlaže i to zbog ovakvih propusta. Apleacioni sud je doneo rešenje da se suđenje ponovi po hitnom postupku, a prvo ročište koje danas odlažemo, zakazano je "hitno" posle pet meseci - rekao je Sekić koji se potom sukobio sa advokatom "Jata" Vladimirom Gajićem.

Gajić je tokom obraćanja sudu rekao da ne vidi nijedan razlog za nervozu jer se radi o "obično parničnom postupku", a potom zamolio Sekića da "ne bude nevaspitan i da ne pravi predstavu u sudnici".

Žvaka u ustima advokata

- Upadate mi u reč, vređate, obraćate se sudu sedeći i sa žvakom u ustima, a meni govorite da sam nevaspitan. Sudija naravno, na sve to ne reaguje. Da ja govorim sa žvakom u ustima, verovatno bih do sad bio izbačen iz sudnice - odgovorio je Sekić advokatu Gajiću, dok je sudija pokušavao da smiri situaciju, govoreći da ni njega ne bi udaljio iz sudnice zbog žvake.

- Odlično. Zahtevam da uđe u zapisnik da mi je sudija dozvolio da žvaćem žvaku, kao i sve neprimerene reči koje mi je advokat Gajić uputio. U suprotnom naš advokatski tim neće potpisati današnji zapisnik - rekao je Sekić.

Sudija je potom naredno ročište zakazao za 20. novembar, a zapsinik je potpisao samo advokat Gajić. Iziritiran što sudija nije zabeležio sve što je zahtevao, Sekić je demonstrativno odbio da potpiše zapisnik, a potom na ištampanom primerku hemijskom olovkom dopisao svoje iskaze.

- Sa kojim pravom žvrljate po zapisniku? Gubite kontrolu nad svojim ponašanjem i dovodite me u situaciju da vas kaznim - rekao je sudija Božović.

- Moram da žvrljam jer ste odbili da unesete u zapisnik ono što sam tražio. Apelacioni sud je između ostalog ocenio da tokom prethodnog ročišta niste vodili zapisnik kako treba, a vi međutim i dalje nastavljate u istom stilu - odgovorio je Sekić nakon čega je na zaprepašćenje svih prisutnih napustio sudnicu.

Sudije čašćavaju kolege milionima: Odštete nereizabranim sudijama po kratkom postupku

Među prvim donetim presudama, i to samo četiri meseca po podnošenju tužbe je slučaj sudije Dragane Boljević, predsednice Društva sudija Srbije. Njoj je dosuđena vrednost 2.172.828,84 dinara, a uz to i troškovi za advokata 186.358 dinara. Boljević, međutim, tokom reforme pravosuđa nije bila reizabrana praktično zbog neefikasnosti jer je, kako stoji u obrazloženju Visokog saveta sudstva (VSS), utvrđeno da su u predmetima u kojima je ona bila sudija podnete pritužbe zbog dugog trajanja postupka, pa je tako u 121 predmetu Boljevićeva odluku donosila nakon više od dve godine.

Među onima koji su tužili državu je i sadašnji v.d. Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Dragomir Milojević. On nije bio reizabran zbog slučaja pedofila Ilariona, a danas traži 150.718 dinara. On je podneo tužbu 17. juna, dan nakon što je ga je VSS - dakle upravo onaj organ koji je “češljao” sudije i proglasio ga nedostojnim - ovog puta predložio za predsednika VKS.

U ovim parnicama gde su u dobrom delu slučajeva upravo sudije bile u istoj grupi nereizabranih, presuđuje se za duševnu bol zbog povrede ugleda i časti, a sume su nekoliko puta veće nego što je primera radi tragičan slučaj vojnika u Topčideru, gde je za ljudski život dosuđeno 5.000 evra. U presudi sudiji Katarini Obradović Bakljaja dodeljena je suma od 4.400.000 dinara (35.000 evra), a presuda je doneta zbog - izostanka javnog pravobranioca. Da stvar bude još tragičnija - presuda se nikada ne može doneti zbog izostanka i dosuditi nematerijalna šteta, što je stav Vrhovnog suda.

Evo još nekoliko neverovatnih slučajeva. Radomir Bubanja je sudija Prvog osnovnog suda, u istom sudu se sudi za odštetu, a treba da presudi nereizabrani sudija Mladen Milovanović. Sudija Ljiljana Stojković traži 2,2 miliona dinara, a nije bila reizabrana jer je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu 2006. podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv nje zbog sumnje da je počinila krivično delo primanje mita u slučajevima po tužbi preduzeća Astra banke, „Yucoco“, „Secyco“, „Astra simit“ protiv NBS.

Nereizabrane sudije koje su posle dve godine vraćene na posao sve vreme su primale osnovnu platu, koja je, primera radi, u Osnovnom sudu iznosila oko hiljadu evra. Međutim, sudovi su donosili presude po kratkom postupku - u slučaju Ljiljane Garibović, koja nije bila reizabrana na mesto opštinskog javnog tužioca zbog nestručnosti: oko 900.000 dinara.

Ni u jednom od predmeta sudovi nisu razmatrali da li je i zaista povređen ugled i čast sudija. Nijedan sud presuđujući odštete kolegama nije uzeo u obzir da to što su nereizabrane sudije vraćene na posao ne znači da je postupak izbora okončan. U odluci Ustavnog suda o vraćanju na posao, a u koju je „Blic” imao uvid stoji: „Donošenje ovakve odluke... nije smetnja VSS da primenom odredbe člana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama preispita postojanje razloga koji ukazuju na sumnju u njihovu stručnost, osposobljenost ili dostojnost”.

Pravobranioci ne dolaze
Ono što je posebno indikativno u većini presuda sudova, a što će mnogo koštati građane Srbije, jeste činjenica da javni pravobranilac koji treba da zastupa državu ne dođe na suđenje ili jednostavno nema ništa protiv zahteva svojih kolega koji smatraju da su oštećeni.